Priče o umoru

Dobrodošli na moj blog

12.07.2019.

Kazu...

Kazu da je samoca najgora... A sve nekako goni da ima gore i od goreg...

05.07.2019.

kvaka 22

josef heler i kvaka 22... prvi put citana pred rat... smijao se smijao i smijao gotovo svakoj recenici i svakom poglavlju... pa je citao u drugoj polovini rata, pa sam se manje smijao ili sam se kiselo smijao, sve mi nekako previse licno bilo... trece citanje negdje oko 2000., nikako mi nije dobro bilo, konstantan tup zavrnut stomak imadoh... nevjerovatno je koliko razlicite okolnosti i protok vremena mogu uticati na percepciju... jedini ludak koji je to slicno meni iscitavao mi je kum... sad prije neki dan najavi na hbq serije Catch 22, sve glumcina do glumcine... a ja nemam s kim gledat, kum u svome ptsd-u, ja u nesto blazoj svojoj lrtargiji, ostali ne kontaju, i ja fakat nemam s kime to gledati... a tako manje vise za sve ostalo, sam pa sam...

01.07.2019.

pronoso sam majicu

a na njojzi piše: July 1969, I`m not 50, I `m 18 with 32 years of experience ... najbolje se vidi na stomačiću ...

28.06.2019.

voće

ne pitajte me kako nadođoh do toga ali spoznah da, meni zapanjuća većina, ljudi veoma malo ili nimalo konzumira(ju) voće, najobičnije voće. ponudiš ih, te ovo je vako, te ovo je nako, ne voli se, nije čemu its isl objašnjenja. jednostavno nemaju stečenu naviku da jedu voće, čak i ono što je meni frapantno uobičajeno jest jer je sa ovih područja, jagode, trešnje, lubenice, smokve, šta sve može doći u kombinaciju... kad te nema ko naučit...

21.06.2019.

fakat me sram

uhvatih se da kliknuh na nazovi članak: JK ćestitala Nekom, pa brutalno odgovorila kolegama... ili nešto tako... zatrovan i satrven... fuj na samog sebe...

19.06.2019.

poklapanje datuma

nekako danas, kroz komunikaciju, mlađahno djevojće, iz onog što nazivaju istočno sarajevo, sa naznačenim mjestom roženja u blizini sarajeva, svo važno izjavi, znate, danas mi je rođendan, i ja okom u papir, kad tamo 19. jun 1995. ! eeej, 19. jun 1995. !!! rekoh, mlada damo, niste sami, vršnjaci smo, i sam sam na neki način danas rođen... pa kako, samo što ne reče, vidi te kolko si star i kaki si... seko kad si se ti rađala, u možda kilometar do dva vazdušne linije, ja sam preživljavao svoje ranjavanje i dumao imam li se šanse izvući, po bilo kojem aspektu :)))))))) godine fakat lete, samo djeca rastu...

17.06.2019.

trebam smršat

vrtio se po beer festu, prvo poslje ponoća propratio ramba, drugo veće mostar odsevsiso i nešto prokunjo đinovića... al jebo to, na lijevoj strani štand krušovice na desnoj nikšićko... buridanov magarac sam ti majko ja... i u neka doba, gospodine, gospodine, anđelak promoterak cvrkuće, ukoliko zavrtim promotivni krug na displeju, nagradiće me nečim, zastavicom, žvakom, kačketom, šta ti ja sve znam... kad tamo majica nikšičkog, siva... to bi mogo nosit... mislim, ne nosam majice sa natpisima, ali eto u tom momentu na sebi imam- I m not 50, i m 18 with 32 years of experience, to bi mogla bit logična nadgradnja... hoću ovo, može, ali morate vrtit... drago dijete može l bez pogađanja, nije ti čika umorni toliko više za pogašanja i vrćenja, reko kolko je piva taman da pogodim a da ti kroz prste progledaš... 3... taman... mislim što se mene tiće nije problem i još ako treba... i ode ona po majicu... onog omladinca što toći zamolim da sve to stavi na tacnu, 3+1, zbog ravnoteže, obećam da ću je kadli tadli vratit, makar moro po drugu turu dolazit.. vrati se djevojće, ima samo XL... kontam šta ću sa njom, ni XXL mi nije mjera, a nisam ni pomislio da prave XXXL... ma daj, navuću je jednom, kadli tadli, makar do pupka... guzovaća, i meni vakom draga, ponajdraža...

14.06.2019.

nije mi do neke elaboracije

rat i porat ima nebrojeno implikacija na moj život. haj nisam ni prvi ni posljednji. al nekako se smatram među rijetke kojima nisu najgore te najvidljivije i najupečatljivije posljedice od korupcije, fašizma, sveokupne propasti... al uništi me što sam prisiljen konstantno biti u kontaktu sa glupim, neobrazovanim i primitivnim spodobama a iskustveno je sa njima u osnovi nemoguća racionalna komunikacija... i onda na sve to kao šlag dođe njihova stravična pjenjena svadljivost ... odlike polusvijeta...

10.06.2019.

the blues brothers

upravo izguglah da je ovaj filmic snimljen 1980te. ne znam koje godine sam ga pogledo, ko kroz maglu mi je neki moj 8. ili 1., bi to nekijeh 13 ili 14 godina... ma bebac pravi... i stvarno sam zavolio taj film, i gledo ga naknadno po kinima ili slucajno na tv kolko god da sam mogo... i prije neki dan naletim u po bijela dana na nekom od kanala u sred filma, i skontam da trebam zapamtiti koji je to kanal i da mogu naknadno aktivirat ga jer imam opciju gledanja programa 7 dana unazad... dosla tehnologija a poceo se i borhat sa istom... i nakon koji dan pionir sa jakih 12 kmeci kako mu je dosadno, kamo mu je ovo i ono, da nema sta radit... haj reko vamo, sjedi i šuti... joj opet neki tvoj glupi film... jest al sjedi i šuti koji minut... i odgleda ga pionir sa ushicenjem, iz minute u minutu, sve uz pjevanje i plesanje... malo je reć da mu se dopao, kad sve što treba ima, šege, šore i maĆevanja... dobar film jednom, dobar vazda :) uživajte: https://www.youtube.com/watch?v=EHV0zs0kVGg

05.06.2019.

fast food teška priča

sjedim za deskom/ šankom malehne sklepane donerane, čekajući svoje, pa namignem donerđiji da ću počastit 3je upravo pristiglih malih firaunčića, oni na to imaš čiko marku, al rekoh hrana more, lova ne, pa namignuh na isti fol za dvojicu pjanaca u lošem stanju, i na kraju na najlošijeg, očiglednog đankija, koji tu sklonjeni od kiše trune svoje... a loše stvari trune... i nekaka, aktuelna bajramska priča, hoće li se sutra u školu ić, a kako stvari stajaše niko u donerani nije poodavno škole vidio, zarad sutrašnjeg proglašenog dana šehida putem *iz*... i ne mogah izdurat da ne kažem, dan šehida u sarajevu ne postoji jer ne poznajem, a zaista sam proveo te nesretne 3 i po godine u i oko sarajeva, niti jednog jedinog pripadnika armije ili mupa koji je ratovao za islam, islamsku zajednicu, bošnjake, i ne znam više za koji najnoviji kurac, postoji dan stradalih branitelja grada sarajeva, za to se ginulo, da bi se odbranio grad, nikakvog mi zajebanijeg motiva imali nismo... a onda momak režući onaj doner, nekake fine čehre, reče, meni je otac poginuo kao branilac... a ja njemu izvini drago dijete, i tebi i tvojima su namjerno ispričali pogrešnu priču, tebi otac nije poginuo, pogine se u saobraćajci, kad se oklizneš ili nekako, tebi je drago dijete otac UBIJEN, ubili su ga monstrumi koji grad opkoliše i namjeriše sve što se miće u njemu zatrijet, tretirani smo žoharima koje treba istrijebit, iz minuta u minut, dan za danom, rekoše da bi, ćini mi 1425 dana, skupi se to... i na kraju se izvinem, platim kako kažu i svoj i tuđi ceh, i izađem, i nanovo sebi jebem sve po spisku, kome ja više išta da objašnjavam i pojašnjavam, kad je pranje mozgova prošlo sve moguće i nemoguće faze... a najgori sam sebi...


Stariji postovi

<< 07/2019 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031