ponekad, kad me jutro zatekne na putu za preduzeće mi, prolazeći pored ograđenog školskog igrališta, naletim na jednog prelijepog cukca, kako mi je pojašnjeno, kuju belgijskog ovćara, u solidnim psećim godinama ali izgledom cukca tinejđera. vlasnica je dovede da se istrći prije prave jutarnje vreve, zamijetio sam i da propisno kupi fekalije svog ljubimca, a ta preslatka kuja trči li trči i trči. realno nisam nikakav poznavatelj cukaca, ali ovaj predstavlja definitivno najljepšeg, najrazdraganijeg psa u mom dosadašnjem životu. sa teško opisivom energijom taj pas se hladnoćom jutra istrćava beskrajno sretan i razdragan. i, trebalo mi da shvatim, uljepša mi dan kada se pozdravim sa njim, kad dotrći do razdvajuće nam ograde, kratko kevne ili me sa razumijevanjem pogleda na tren… jutros vlasnica kaže da treba da se okoti za 15ak dana, da po ultrazvuku nosi 6 kućića, i da ni njoj nije jasno kako i tako skotna ima toliku energiju pokreta…
volio bih da me zapadne jedno od tih budućih kućića, a opet, kao i za milion drugih stvari i situacija, podrediću svoje želje na uštrb remećenja nekih drugih iz svoga okruženja, neće me zapasti ni taj čejf… sretna skotna kuja… blago li joj se…
ps još jedan kairosu nepovućen ćuperak…
