kući ja i trebam brzinski izać, pa se spremam u letu. eh sad, iz trivijalnih razloga povremeno namažem specifićnom nježnom kremom prostor između prepona. i pošto mi krema stoji u ladici uz kreve(t) uzmem istu i, je l te, namažem se. odem do wc-a da operem zube. odjednom… ko neka nelagoda… među nogama… ko toplo……
ova kurćeva korona je posljedićno ujebala sve i svašta u realnom životu. meni ponajviše nekako nedostaje žive svirke, kakav klub/pski koncertić ili kafanski tamburaši. po utakmicama ne hodam, putovati uglavnom izbjegavam, mora i hotela nikad nisam posebno bio željan, osta mi samo tog sitnog ćejfa sa muzikom. još mi stoje uzete karte za marka luisa…
danas mi Kumu neslavna godišnjica. proleti godina bukvalno u ništa. a fali kreten, malo je reć da fali…
Nanovo se pomalo otvara grad. Danas. Ko moze svasta al drugacije, promijenjeno. Jucer, unaprijed, primih zivku za nasu lokalnu kafanicu sa basticom. Gruhnulo i u nju, fin coek ode, neki najebali, neki kahnuli nekoliko puta, lutrija. Ko da me pripreme naglase, hastal ti, po hastal nam ostalim. Kontam u sebi, konacno po mom 🙂 I…
Umro je Cika Jovo, jedini General koji mi je bio simpatican, u stvari iskreno drag. A u moru shupaka koji su nas ko fol obilazili u ratu, on je doso usred noci do isturenog rova, zapalio cigaru sa nama dvojicom, reko necemo o ratu i liniji i polozaju jer znam da necete zajebat, reko nam…
uspio sam, konačno, završit jednu noćnu moru koja me je ganjala nekih 15ak a proganjala jače od zadnjih 6 do 7 godina. šta god da sam poduzeo otrglo se u svoju suprotnost i završilo na stotoj suprotnosti, pomjerim se milimetar za par dana vrati me metar… sve što se moglo izvitoperit izvitoperilo se, svaki učesnik…
fali mi ovoga https://www.youtube.com/watch?v=53WkI7NfKow&t=11s
poželjno pogledati, okrutni tražio moje očitovanje glede 1 teme a dobio za 2., nesarajevcima trenutnim možda ce malo trebati da upale, ali neće biti teško, https://www.youtube.com/watch?v=6cmhxWmp5bE
čudni su tokovi misli, odvedu svuda. nekako mi na tv-u, koji mi momentalno ugasio da mi je daljnski bio u dohvatu ruke, se ukaza prilog iz zagreba gdje nakon pune godine dešavanja svega ovoga povelika grupa protestanata uzvikuje da koreone nema, da je izmišljotina, da je zavjera svih i svakakvih, a meni čitav dan zaokrenut…
Nakon 30 godina, nasih i vasih, onih i anamo onih, smisljene hiperprodukcije papanluka, glupanluka, bezobrazluka, javasluka, bolimekuracrazluka, u jednoj tacci, malo ozbiljnijim razlogom pogurano, se sve skupilo i, konacno, se rasulo i raspalo… i to bi, valjda, bilo to… svoji… na svome… u svojoj vjeri… u svojoj naciji… medu svojima… pa nek se uziva dok…